Da li možete da se setite nekih izvanrednih ljudi u vašem životu, koji prosto „vrcaju” optimizam? Svaki razgovor sa njima vam ulepša dan? A nisu popularne ličnosti, nego su samo vaši, čuvate ih?
Imam tog jednog druga iz osnovne škole sa kojim se sporadično čujem i kad god ga pitam šta radi, kaže mi ovako nešto:
Upravo sam skuvao sebi najbolju nes kafu, mislim da niko u Beogradu trenutno ne pije bolju.
Ili
Evo me, sedim na Avali, kod druga u vikendici i imam najlepši pogled na svetu. Ovo cveće u dvorištu je kao iz Semiramidinih vrtova.
Ili
Vozim se u najšarmantnijem autu u gradu (raspala i neudobna buba iz ’73), krenuo sam da distribucije da nešto završim.
I sad mogli biste pomisliti da je ovaj tip sklon preuveličavanju ili da mu je život pesma, da je sve na svom mestu i da nema razloga da se žali.
Realnost je zapravo drugačija. On jeste jedan srećković, ali to njegovo stanje dolazi iznutra i ima malo veze i sa onom kafom i onim pogledom. On je jednostavno odlučio da je ono što ima ovde i sad najbolje, uživa jednako u malim stvarima kojih je realno kod svih nas mnogo više nego onih bombastično velikih. On ih vidi, ne dozvoljava da prođu pored njega. I upija taj osećaj.
Optimizam praćen mantrama
Onako kako sam se ja „zakačila” na ovog mog drugara, tako su se moje klijentkinje na mentorskom programu „Ostvari se” „zakačile” za neke moje proste fraze koje izgovaram tokom razgovora. Ne mislim na konkretne vežbe i tehnike, niti na uvide kao takve, ali često me stopiraju i kažu „sačekaj sekund, ovo moram da zapišem”.
Kratke su i mogu da posluže kao mantra za lepši dan ili u „kriznim” situacijama, jer donose trenutno olakšanje i brzo razbistre glavu. Naravno, shvatite ih baš ovako, kao prvu pomoć, hanzaplast, – t r e n u t n o rešenje, jer je za ozbiljne i trajne promene naših žutih minuta, prevrtanja želuca i ostalog, potreban temeljan i sistematičan pristup. Da naglasim, ove frazice koristim i sama.
- SJM ili SJJM skraćeno, a znači Sačekaj Jedan Minut, ako ne pomogne onda ozbiljnija verzija Sačekaj Jedan Je..ni Minut
Ovo su one situacije kada neko od vas očekuje odgovor kao na kvizu, brzu reakciju, sve sad i odmah, uteruje vas u paniku. Ovih situacija je mnogo, a realno retko kad je nešto zaista urgentno. Kada nas neko pritiska, mi prirodno krećemo da se ubrzavamo što nam automatski smanjuje kapacitet za razmišljanje, postajemo zbunjeni i odlučujemo na prečac, vrlo često nesigurni da li je to to. Zato je Sačekaj Jedan Minut ili po potrebi Sačekaj Jedan Je..ni Minut, odlično brzo rešenje. Ovu sam naučila na psihoterapiji.
- A šta ako, misliš Ako ________, šta?
Ova dolazi od motivacionih govornika, ne znam kojih. Više puta su je razni izgovorili. Ovo pitanje vrlo često obrnem u situacijama kada (i ja sama, a i moje klijentkinje) krenem da smišljam razne scenarije, po običaju loše i krajnje destruktivne.
Na primer: A šta ako ne uspe ova radionica (što mi se lično desilo ovog proleća), obrnem pitanje i ono sada izgleda: Ako ne uspe ova radionica, šta ću tada uraditi?
Smišljanje konstruktivnih rešenja za neželjene ishode pomaže da nam oni ne budu tako dramatični, iz prostog razloga, imamo plan i neće se desiti ništa što nismo predvideli ili makar ne toliko strašno kako nam izgleda u tim crnim mislima.
- Ono što želim da kažem
Ovu sam čula na jednom seminaru i promenila mi je perspektivu naročito u konfliktnim situacijama sa drugima. Upotrebljavam je kada shvatim da sam rekla nešto što možda nisam htela. Znate već kako to izgleda kad poželite da ste se ujeli za jezik, ali gotovo, pala karta. Međutim nije. Većina stvari je zaista popravljiva. Obično se radi o načinu na koji nešto kažemo, KAKO to kažemo i izgovarajući ono što želim da kažem dobijate priliku da preformulišete misli i na licu mesta ispeglate stvar.
- Pa šta!?
Ovu sam već spominjala – na izgled prostačka rečenica koja mi je mnogo puta pomogla da se spustim na zemlju i smirim svoj ego kada krene manijakalno da tripuje i ubeđuje me da će se desiti nešto nepodnošljivo, ako sve ne bude cakum-pakum. Pomaže mi i da smirim svoj „hurry up” mod funkcionisanja – Pa šta ako ne završiš sve danas, ko te juri, ko ti zadaje rokove.
Sigurno ste tokom čitanja pomislili da onaj moj drug sa početka teksta nije normalan, ali sam sigurna i da ste se zapitali kako bi izgledao jedan vaš dan da ga ovako provedete – puni optimizma, lepih misli, sa izgovorenim mantrama u kriznim situacijama. Da li bi vam puls bio smiren većinu dana? Da li biste ugledali lepe, male stvari koje inače ne primećujete? Da li bi i naredni dan počeo bolje? Da li bi vaši bližnji shvatili da se nešto dešava?