Svaštara – sveska za sve i ništa. Ovako sam se ja osećala godinama, večito u konfuznim mislima, sa gomilom raštrkanih informacija prvenstveno O SEBI.
Šta ja znam?
Kad bih bila u dobrom raspoloženju, mislila sam svašta. I dok bih sve to izgovarala, priznajem da sam bila ponosna. Već u nekom narednom trenutku, pitala bih se – a čemu služi sve ovo, šta će mi, za šta ću to znanje koristiti, kome to treba.
I ovo nije loše za start, problem je bio što se ja u ova pitanja nisam nimalo udubljivala, već su me ona bacala u očaj, i često sam završavala misli sa – pa ja u stvari ne znam ništa.
Mi mnogo češće mislimo da ono što nemamo rešava stvar, vrlo retko da možemo da iskoristimo ono što već imamo. To i ne vidimo. Čak i kad vidimo, omalovažamo u stilu, nije to ništa posebno.
Imala sam hrpetinu nesistematizovanog znanja koje mi je čak predstavljalo teret jer sam mislila da sve to treba da uklopim u nešto, volela ja to da radim, ili ne. Jer zaboga, ja to znam.
Ovo je zamka ega u koju sam upala i iz koje sama nisam mogla da se izbavim. A kako sam mislila da kako eto, svašta znam, valjda znam i da otkrijem čime želim da se bavim.
Tu veštinu ipak nisam imala i posle godina samomučenja, angažovala sam mentora da mi pomogne da spoznam šta sve znam, šta od toga volim i gde to mogu da iskoristim. Danas ja mogu da budem tvoj mentor.
Koliko kurseva je dovoljno kurseva?
Kada razmišljaš o tome šta sve nemaš i šta ti fali, tvoj mozak počinje da čezne za tim stvarima i da ih očajnički „pribavlja”. Jer on teži da ti budeš namirena. Tada ti krećeš u lov na nove tehnike, edukacije, kurseve, u potrazi za tom veštinom koja će rešiti stvar.
Koliko si puta do sada to uradila, a i dalje se nisi mnogo odmakla?
Kada te novo saznanje ne potakne na akciju, znači da ti nije ni trebalo i da se i problem i rešenje kriju u nečemu što već imaš. Uprošćeno, nečega treba da se otarasiš, a nešto drugo da iskoristiš.
Jer nikada nije do toga što nemaš kristalno jasnu ideju na početku – nema je niko. Nije ni do toga što nemaš veštine prodaje – učiš ih u hodu, kao i svi mi koji smo već u preduzetništvu.
Rešenje je na fokusu na sve ono što SADA imaš i kako to da iskoristiš.
Kako sam došla do svoje ideje za biznis
Sećam se svog početka. Imala sam želju i gomilu znanja sa kojim nisam znala šta da radim. Izgledalo mi je neupotrebljivo i mislila sam da mi treba još, da mi treba nešto drugo. Mahnito sam jurila kurseve, nadajući se da ću učeći još, zapravo doći do ideje za biznis, do ideje za razvoj karijere. Odlazila sam razočarana jer je još jedan kurs bila još jedna puzla koju je trebalo staviti na pravo mesto koje nisam imala.
Stavljajući fokus na ono što nemam, sve više sam se udaljavala od onoga šta je već u meni. Bila sam umorna od učenja, nadograđivanja i pripreme, ali sa novom odlukom – hajde da drugi par očiju vidi sve ovo što ja znam.
Vlasnica tog nežnog pogleda bila je moja koučica za promenu karijere.
Kroz jednostavnu i praktičnu lekciju nazvanu kombinovanje ideja (nalazi se u 6.modulu programa Ostvari se), došla sam do svoje ideje, od koje je nastao ceo moj mali biznis.
Evo do čega sam još došla:
Znala sam i još uvek znam, ali ne volim i ne radim:
Da pišem projekte, izveštaje, platforme za akciju, saopštenja, govore…
Da pregovaram, zagovaram, obučavam državne službenike…
A evo šta sam sa njima uradila:
Veštinu pisanja sam pretvorila u pisanje za newsletter, za blog koji sada čitaš i društvene mreže. Dakle, od veštine koja mi je bila smor – do pomoćne veštine, koja je itekako korisna.
Pregovaranje mi sada koristi u prodaji, a veštinu prenošenja znanja umesto državnim službenicima koje to ne zanima, sada koristim da ga prenesem tebi.
Kako se danas OSEĆAM u svom malom biznisu?
Nikada neću zaboraviti osećaj kada sam dobila prvi utisak od prve klijentkinje. Pisala je koliko joj je značio rad sa mnom i šta je sve postigla. Taj osećaj, neprocenjiv je bio i nemerljiv sa svim mojim prezentacijama i aplauzima u Ženevi i Strazburu – onih iz prošlog života. Jer ovaj je bio bolji – osetila sam se cenjeno i uvažavano. I to iskreno. Čuvam taj sms.
Nikada neću zaboraviti osećaj kad sam dobila prvu uplatu. Ijao sreći nikad kraja, i ovo se desilo, ja ovo živim, počela sam da zarađujem od mog novog malog biznisa. Nisu ovde ti novci bili u prvom planu već osećaj sreće jer je počelo, moguće je!
Nikada neću zaboraviti ni osećaj nakon održane moje prve radionice uživo i taj miks treme i uzbudjenja. Jer, iako je bila za prijatelje, zvanično sam je objavila i održala. Taj osećaj, ja ovo živim, dešava se, sprovodim svoju ideju u delo. Moguće je!
Napustiti sigurnu platu od par hiljada evra mesečno nije bilo lako, ali je bilo oslobađajuće – želela sam slobodu da živim i radim kada ja hoću. I ta sloboda je vredela više.
Smisao onoga što radim vidim svakog dana. Uživam u svom rastu i pomažem ženama da promene svoje živote. Opet osećaj. I on je vredeo više od onih par hiljada koje tada u početku, više nisam imala.
Najvrednije što sam dobila jeste upravo osećaj smisla, koji mi daje motivaciju da nastavim i kad je teško. Bio je tu od početka, od njega sam krenula i znala da idem u bolji život.
Zaključak
Niko nije počeo tako što je imao ful skockan biznis i desetogodišnji plan. Počeli smo sa onim što smo u tom trenutku imali, jer inače nikada ne bismo ni krenuli.
I da ti kažem, Instagram, newsletter, lending stranica…bili su za mene bauk termini iz rečnika stranih reči i izraza. Učila sam ih u hodu. Korak pre je bio da naučim da podržim sebe i da krenem sa onim znanjima koje već imam.
Isti taj korak je i tvoj prvi na redu.
- Da otkriješ šta je tebi suštinski važno – tvoje vrednosti.
- Da razlučiš šta od SVEGA što znaš, ŽELIŠ i VOLIŠ da koristiš (ne moraš i ne treba SVE).
- Da probudiš svoja interesovanja i da ona dobiju počasno mesto u tvom biznisu.
Kad pročitaš opet ove tri rečenice, videćeš da je sve to već u tebi. Potrebna ti je samo dobra kombinacija.