Ulazak u preduzetništvo je jedna od onih želja i ideja od koje nam srce zaigra, ali i pobledimo od same pomisli na nju. Mnogo je nepoznanica, pitanja i potpitanja, ali nam se sa druge strane smeše već brojni koji su se prepustili i opustili. I tako kao da konstantno učestvujemo u igri zvanoj navlačenje konopca.
Novogodišnja euforija je u toku, sabiraju se misli i utisci protekle godine i mogu ti reći da mi lično ne ide baš lako. Iako generalno mislim mi je godina za nama bila dobra, neophodno je da se na nju osvrnem realno. Imala sam dve velike krize i iako su mi donele dobre uvide, prodrmale su moje biće do atoma.
Možda nije uvek lako, ali retrospektiva nam pomaže da vidimo koliko je zaista bilo dobro naposletku. Volim retrospektive i pozivam vas da jednu uradite zajedno sa mnom. Predstavljam vam 5 velikih lekcija, iz ličnog iskustva i znanja, koje bi mogle da vas osnaže da se prepustite ulasku u preduzetništvo.
Ono što ja mislim nije apsolutna istina i moguće je da nisam u pravu
I nisam bila, a evo za šta:
Mislila sam da će svet da stane zbog situacije u Ukrajini, da više niko ništa neće kupovati, da kreće nova korona era , da… Međutim, ispostavilo se da smo mi ipak nadasve prilagodljiva bića i da sve zavisi od naše percepcije.
Neki će situaciju sagledati iz drugog ugla i baš u njoj videti priliku. To sam na kraju uradila i sama kada sam upisala za mene do tada najskuplji mentorski program – PoduzetniJA.
Dakle, ljudi se ipak odlučuju da kupuju kad je njima vreme i ne dozvoljavaju da ih vode okolnosti, već sopstvene potrebe jer život ne može da se stavi na čekanje.
Neprijatnost je neminovna
I posle 3 godine provedene na mrežama, bezbroj održanih radionica, lajvova, programa, svaki put se javlja taj (sad već) blagi nemir pri svakom novom izlasku iz čuvene zone ugodnosti.
Više ne očekujem da će nestati, sad znam da će zauvek u određenoj dozi biti tu, računam sa njim i prihvatam ga. Trampim ga za nešto bolje i veće što dobijam za uzvrat. I što je najvažnije doživljavam ga kao svoj izbor.
Ja biram neprijatnost jer znam da je to put rasta. Biram da se bakćem sa stvarima koje ne mirišem jer ih vidim kao manje značajne za svoju sreću.
Greška je znak da radiš
Ne greše ljudi koji ne čine.
U preduzetništvu ne postoji jedan način, jedan put, jedan savet koji radi za sve. Mnogo je više eksperimenata, pokušaja, testiranja. Iako izgleda frustrirajuće, istovremeno oslobađa.
Pokušaji nam daju slobodu da kreiramo kako mislimo da treba, a ako se oslobodimo pritiska desi se nešto potpuno nestvarno, počnemo da kreiramo iz želje.
Zanimljivo sa greškama jeste što sam počela da se dvoumim oko toga šta je zaista greška.
Evo i jednog primera. Kratki program o samopouzdanju za ulazak u preduzetništvo, kreiran je iz čiste želje iako sam u nekoliko navrata pomislila da sam prenaglila, da nemam snage sada za još jedno lansiranje i kampanju. Program je jednostavno izašao iz mene, bez velike pripreme, bez da se našao u planu.
Da umorna sam, ali sam zato sada na odmoru, kako bih vratila onu energiju iz koje je kreiran. I ovo sam naučila – odmor i povratak u mislima u dobar trenutak.
Unutrašnji kritičar
Nepogrešivo se javlja pred svaki manji ili veći iskorak. Od ove godine konačno mogu da kažem da ga znam ko zlu paru.
Znam da kao i neprijatnost neće nikada otići, ali sam mu našla idealnog sagovornika, onog koji ga ne nervira, već umiruje.
Pitaš se šta radi taj drugi glas – podseća ga da stvari nisu onakve kakvim ih on vidi, koristi prvu lekciju, služi se argumentima, a ne pretpostavkama.
Ali ima tu još jedna, rekla bih ključna stvar koju sam primenila – kad on krene da zvoca, ja se vratim u svoju jedinu sigurnu kućicu, svoje telo i pitam ga kako se oseća i šta mu treba. Na taj način prioritizujem i prebacujem fokus na svoje biće jer ono ipak najbolje zna, bolje od misli.
I dalje vežbam ovu veštinu, ne uspe mi uvek, al se setim kad je uspevalo i radilo pa pokušavam.
Šta se desi, pitaš se – ne znam ni ja tačno da budem iskrena, al nekako ojačam, dobijem bust energije, zavolim se još malo pa odatle nastavljam. Probaj.
Novac
Cela priča o novcu za mene je nešto potpuno novo.
Do marta ove godine, mislila sam samo ovo – ako se odereš od rada, doći će. Ali nikako neki veliki, nikako odjednom iako sam toliko primera videla, mislila sam da je ipak rezervisan za neke druge ljude, za mene je onako, dovoljno, pristojno, da mogu lepo da živim, toliko mi pripada.
Ove godine sam otkrila koliko sam ga odbijala svojim uverenjima, koliko me je okruženje u tome kočilo, koliko je moj majndset isključivo zadužen za količinu novca za koju mislim da mi je „namenjena” i da JA mogu njime da upravljam.
Danas mislim da je „lekcija novac” prva na listi za ulazak u preduzetništvo. Ali ne onako, ti si tu da prodaš i prihvati to, već ti si tu da dobijaš jer daješ nešto vredno za uzvrat. Zadatak svih nas je da poverujemo da je to nešto naše, nekom VREDNO. I da bi taj neko, često dao i mnogo više da reši svoj problem, nauči ono što želi ili se prosto usreći.
Od sredine, sad već prošle godine, za razliku od mog tate, njegovog tate i ko zna koliko njih unazad, mirno spavam iako zarađujem novac. Žao mi je što su verovali da novac pripada isključivo šljamu i da ga ljudi koji ga imaju, isključivo na nepošten način stiču.
LEKCIJETINA IZ 2022!
Svi ovi uvidi su bili tako sveži i jasni negde krajem novembra. Skockali su se, legli na svoje mesto i ja sam poželela da ih podelim sa tobom iz čiste želje da ti olakšam ulazak u preduzetništvo, da te ohrabrim i pripremim za početak koji pored svih začkoljica može da bude drugačiji od mog.
Razmišljala sam da tebi nije mnogo loše, već da samo želiš da ti bude bolje jer si više puta pomislila da li je ovo sve što mogu u ovom životu. A ja želim da nas u ovom kružoku bude više, želim i za sebe novo okruženje srećnih žena.
I da ti kažem,
Ok je da želiš više – nisi pohlepna.
Ok je da hoćeš napred – nisi drvo.
Ok je da se osećaš ostvareno – nisi ameba.
Zaključak
Da ispratim momenat, evo mojih ključnih rečenica za 2023:
Imam dovoljno, Želim još i Stvaram više.
Kakve sve ovo ima veze sa promenom karijere i ulaskom u preduzetništvo i zašto sve ovo pišem tebi umesto u svoj dnevnik?
Želim da ti dočaram osećaj, želim da osetiš proces, želim da znaš da nisi sama i da sve ovo što muči tebe, muči i mnoge od nas koje smo već u priči. Mi isto prelazimo nivoe i na svakom koraku raščišćavamo stara uverenja u novom ruhu, jer se nekad prerušena opet javljaju.
Šta nas vodi, pitaš se. Pa rekla bih hrabrost pre svega jer znamo da strah ubija kreativnost, zbog koje smo i ušle u ovu preduzetničku priču. I ne, nismo mi sve umetnice, mi smo obične žene koje su odlučile da budu kreatorke sopstvenih života.
Da bismo to postale, bilo je potrebno da prihvatimo da nismo uvek u pravu, da će nam biti neprijatno (nekad i od uspeha), da ćemo grešiti i da to neće biti smak sveta, da je naš kritičar tu ali da je on samo jedan glas i da je više nego okej da od onog što nudimo svetu, dobijamo novac zauzvrat.